Dugo nisam pisala na maternjem... Nije mi fora, znam...
Evo kako teku dani... čitucka se, prave se kolačići, i ova hladna čokolada nađe put do stola...
Za Crnu ovcu već svi znaju... Neki tekstovi me bace u razmišljanje, a ja volim razmišljanje... Mnogo talentovanih glava na jednom mestu, ali ne samo talentovanih...drugačijih...crnih, ali ne crnih-crnih, već crnih-šarenih-pastelnih. A volim pastelne.
A tu je i (u poslednje vreme, bar kod mene, aktuelan) Paulo! Anđeo čuvar je štivo koje samo izgleda razumljivo na prvi pogled. Čini mi se da će suštinu i značaj napisanog retki provaliti. Dok njega čitam, svaki put se pitam - zašto je tako komplikovano objasniti jednostavno. On i njegove poruke ne mogu biti jasnije i jednostavnije, a opet većina će ih smatrati kompleksnim, zamršenim, složenim do nerazumljivim. I sama se nađem u dilemi kako da jednostavno objasnim na najjednostavniji način. Kako? Kako, kada su ljudi navikli na komplikovano... ili 'jednostavno' smatraju suviše komplikovanim...
Putovanje na kom ćete shvatiti da ako verujemo( u sebe), imamo anđela čuvara koji nas prati.
P.S. Kuglice su klasika - sve jestivo što imate, zbućkate i oblikujete. Nije baš zdravo, ali je ukusno. A
kad jedemo ukusno - slavimo Život...zar ne? Mmmdaaa...
